00868 Јеси лʼ чула, моја нано стара, ...

001    Јеси лʼ чула, моја нано стара,
002    Што наш парох виче са олтара:
003    Удаје се Пушељића Мара,
004    ʼОће Мара за Иву Брдара.
005    По Дубици свуда глас се чује:
006    Оде Мара да се прстенује.
007    Кад је мила у Дубици била,
008    Алʼ је парох ружи од олтара,
009    Што наука не умије Мара.
010    Кад је Мара својој кући дошла,
011    Јаде мајки казивати пошла.
012    А сада је већ устаде јаук:
013    „Нисам, мајко, знала вјеронаук!”
014    А мајка је говорила ћери:
015    „Шути, ћери, о, то је срамота,
016    Испустити онаквога момка!
017    Ћери моја, то је брига моја,
018    Ја ћу нашег подмитит пароха!”
019    Алʼ је Ана мудра жена била,
020    Свом човјеку Иви говорила:
021    „Чујеш, Иво, теби нема збора,
022    До исʼода рибе бити мора!”
023    Алʼ је Иво добар ловац био,
024    По Старачи рибу је ловио.
025    А Ана је врло уранила,
026    Рибу носи до старога Ћосе,
027    Браћо моја, у зао час по се!

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачПеро М. Сарић, рођен 1901. године, земљорадник, писмен, отац Марко, земљорадник, Горњи Хасић, Срез Шамац; бригадир Шамачке бригаде.
Место и време бележења25. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница Спачванске шуме.
Напомене сакупљачаДогађај из Босанске Дубице. Ћосић је католички свећеник у Босанској Дубици.

Стих 19: између "Aна" и "мудра" дописано /мајка/.
Старача – старо корито Босне.
Напомена приређивачаСтих 22: У рукопису пише "До изода рибе бити мора" - овде "изод" стоји за "исход".