00864 Савила се јела јеловита ...

001    Савила се јела јеловита
002    И под јелом рањен јунак лежи:
003    „Другарице, ʼајдʼ ми ране вежи!”
004    Њему ране превијале руже:
005    „Боле ли те, мој милени друже?”
006    „Мене боле моје ране јако,
007    Ја не могу преболет никако!
008    Па ти узми моју пушку шару,
009    Па је подај најбољем другару!
010    Па ти узми моје фишеклије
011    И подај иʼ сестри обадвије!
012    Сестри кажи нека ме не каје!
013    Оцу кажи нека ме не тражи!
014    Жени кажи нека се удаје!”
015    Мртав лежи на зеленој трави,
016    Покрила га јорганом по глави.
017    На чаршаву девет огледала,
018    Ко год иде, нек се огледује!

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачЂура Ћаваревић, земљорадник, писмен, отац покојни Јоза, тежак, Средња Слатина, котар Шамац; бригадир Шамачке бригаде.
Место и време бележења25. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница Спачванске шуме.
Напомена приређивачаСтих 4: у првој редакцији измена стиха - „Њему ране привијале руже“ промењено у „Њему ране превијала Руже“. У више песама с истим мотивом рањеног борца кога превија девојка, забележена формула „[ја му] ране превијам у руже“. В. варијанте бр. 54, 72, 89, 210.
Стих 16: у првој редакцији „јорганом“ измењено у „чаршавом“.