00867 Први мјесец десетога дана, ...

001    Први мјесец десетога дана,
002    Кад погину та Јеркића Мара.
003    Јербо Мара базира ђикана.
004    Мислила је да је неће наћи,
005    У собу се Мара затворила:
006    „О, мој тата, ено партизана!”
007    „Излазʼ, Перо, излаз, стара псино,
008    Колико си ђикана ʼранио?”
009    „Ћери Маро, несрећнице цела,
010    Кад си могла ‒ другог привољела,
011    Па ме ʼвако стара насекира!”
012    „Излаз Маро, излазʼ, кучко стара!”
013    Паде Мара по зеленој трави,
014    А њу мајка милује по глави.
015    Чупа Мара с главе плетенице,
016    Неће више јести печенице.

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачВинко Лучић, земљорадник, писмен, отац Иво, земљорадник, Средња Слатина, котар Шамац; бригадир Шамачке бригаде.
Место и време бележења25. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница Спачванске шуме.
Напомене сакупљачаМара кћи Пера Јеркића и мајке Ане из Чардака, Пљошчаре, убијена 1947. Шуровала с ђиканима.