Dobrodošli!

Nalazite se na internet stranici Digitalne baze Folklorne zbirke Etnografskog instituta SANU. Rad na izradi ove baze podataka folklorne građe započeo je u maju 2022. godine, sufinansiran od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Etnografskog instituta SANU. Tada se pod rukovodstvom dr Đorđine Trubarac Matić, a u saradnji sa inž. Branislavom Tomićem, tim saradnika Etnografskog instituta u sastavu dr Milan Tomašević, dr Nina Aksić, Biljana Milenković Vuković i Bojana Vuković latio zadatka da folklornu građu arhiviranu u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti sistematizuje i učini dostupnom zainteresovanoj javnosti. Od 2023. godine, timu se priključio dr Danilo Trbojević, a od novembra 2023. do maja 2024. svoj doprinos realizaciji ovog poduhvata pružio je i msr Konstantin Ađanin. U raščitavanju makedonskih pesama tokom 2022. godine veliku pomoć nam je pružio Predrag Crnobrnja, a tokom 2023. i 2024. godine dr Elka Jačeva Ulčar, koja je priredila sve pesme na makedonskom i bugarskom jeziku. Oboma dugujemo veliku zahvalnost na tome, kao i dr Petku Hristovom, koji nam je ukazao na poreklo bugarske pesme br. 77. Zahvalnost na saradnji tokom 2023. godine dugujemo i dr Seadu Šemsoviću, koji nam je pomogao oko raščitavanja rukopisnih zapisa pojedinih tekstova sa izraženim prisustvom turcizama, kao i dr Miljani Čopi, koja nam je pružila stručnu pomoć lekture i korekture.

Zaključno sa 2025, godinom, u Bazu je uneto 3619 folklornih tekstova, većinom pesama, iako su za sada takođe unete 4 zagonetke i jedna pitalica, a namera nam je da tokom narednih godina sistematizujemo, obradimo i u Bazu unesemo ostatak arhivske folklorne zbirke Etnografskog instituta. Vizija s kojom smo krenuli u ovaj projekat je da naučnoj i široj javnosti omogućimo i olakšamo pristup ovoj dragocenoj folklornoj građi uz pomoć korisne alatke za napredne pretrage kao što je ova Baza.

Baza vam pruža mogućnost uvida u sve folklorne tekstove do sada unesene u nju, kao i u podatke o sakupljaču, kazivaču, mestu i vremenu sakupljanja. Ukoliko ih ima, uz tekstove su date i napomene sakupljača i priređivača. Pristup pojedinačnim pesmama je ubrzan mogućnošću da do njih dođete pretragom na osnovu bilo koje reči ili stiha prisutnih u folklornom tekstu, kao o na osnovu broja pod kojim je tekst zaveden u Bazi pretrage možete vršiti i po kriterijumu jezika. Ponuđene su opcije srpsko-hrvatskog, makedonskog, slovenačkog, bugarskog i albanskog jezika. Među do sada unetim tekstovima nema slovenačkih i albanskih, ali su te opcije date s vizijom nastavka rada na unosu celokupne zbirke.

U zavisnosti od vaših potreba, pretrage unutar samih tekstova možete vršiti unosima kucanim bilo latiničnim, bilo ćiriličnim pismom i to na dva načina:

1) Pretraživanje pojedinih reči (do tri) omogućava da lako pronađete sve one tekstove u kojima se pominje neka od unesenih reči. Ova vrsta pretrage se može koristiti za različite varijante iste reči (recimo, devojka, djevojka, đevojka), ili za sinonimne pojmove (recimo, borba, boj, bitka), ili za tematski bliske pojmove (recimo, reakcija, kulak, buržuj), ali i za pojmove koji definišu tematske celine (recimo, Informbiro, Staljin, Rezolucija). Jednom kada unesete željene reči i pokrenete pretragu, biće vam ponuđene sve one reči koje su ušle u prvi krug selekcije. Potrebno je da od njih odaberete one koje odgovaraju pojmu/pojmovima koje tražite i da nakon toga pokrenete drugi krug selekcije, kada ćete doći do tekstova u kojima se pominju traženi pojmovi.

2) Pretraga grupe reči će vam biti od koristi ukoliko tragate za pojedinim sintagmama (recimo, zvezda petokraka), kraćim rečenicama (recimo, Đe si bila?), ili usmenopoetskim formulama (recimo, bele ruke).

Sav folklorni materijal i prateće infomacije koji se nalaze na ovom sajtu moguće je slobodno i besplatno koristiti u naučne i nekomercijalne svrhe. Njihova upotreba u komercijalne svrhe nije dozvoljena.

U slučaju da se u naučnim radovima budete služili ovom bazom podataka, molimo Vas da to naznačite. Uputstva kako da to uradite možete naći ovde.

ZBIRKA

Folklornu zbirku Etnografskog instituta SANU čini obimna arhivska građa u formi terenskih svezaka sa rukopisnim zapisima pesama i drugih kraćih forlklornih formi na južnoslovenskim i na albanskom jeziku, kao i nešto više od dvadesetak hiljada listova A4 i A5 formata na kojima su neposredno nakon povratka s terenskih ekspedicija, prikupljeni tekstovi mašinski prekucani u više kopija. Prekucavanje sakupljenih folklornih tekstova vršeno je nakon obavljene prve redakcije. Tada je svakom tekstu dodeljena numeracija i bio je zaveden u inventarnoj knjizi. Pored ovih, postoji još uvek neodređen broj pesama koje nikada nisu prekucane, ali su numerisane i inventarisane, onih koje su prekucane, ali, po svemu sudeći, nisu ni numerisane ni inventarisane, kao i onih koje nisu ni prekucane, ni numerisane, ni inventarisane. Imajući u vidu da su možda neke od pesama vremenom i izgubljene, za sada je nemoguće precizno reći ‒ bar u ovoj fazi rada na sistematizaciji zbirke ‒ tačan broj tekstova kojima zbirka raspolaže. Izazov za utvrđivanje ovog broja leži u obimnosti građe, kao i u veoma čestom nepoklapanju u numeraciji i redosledu pesama koje se nalaze u rukopisnim sveskama sa onima na listovima i onima zavedenim u inventarnim knjigama. Ipak, procena je da bi moglo da se radi o broju između 18.500 i 20.000 pesama i drugih kraćih folklornih formi.

Prikupljanje građe koja danas čini najveći deo zbirke započelo je neposredno nakon osnivanja Etnografskog instituta SAN 1947. godine i tada je smatrano jednim od najbitnijih zadataka samog Instituta, koji je već 1947. godine finansirao terensko sakupljanje „narodnooslobodilačkog folklora“ sprovedeno od strane Miljana Mojaševića na teritoriji Sandžaka¹. Na osnovu izveštaja Rade Marković, objavljenog 1952. godine,² saznajemo da je u periodu 1947‒1948. godine sakupljanje narodnih umotvorina vršeno na područjima Sandžaka, Sredačke župe, Levča, Gruže, Mavrova, Bitolja, Maleševa, kako u formi ciljanih istraživanja, tako i uzgred, tokom redovnih terenskih istraživanja naselja i stanovništva sprovođenih od strane saradnika Instituta. Ipak, najveći deo građe prikupljen je tokom leta 1949. godine, kada je pokrenuta čitava mala armija od blizu 60 sakupljača, koje su ‒ pored saradnika Etnografskog instituta ‒ većinom činili studenti Beogradskog univerziteta. Oni su poslati u grupama od 2‒7 članova „u nekoliko pravaca i to prvenstveno u žarišta narodnooslobodilačke borbe“.³ Zadatak im je bio da beleže „pesme nastale u toku Narodnoolobodilačke borbe i izgradnje socijalizma (...) a uz to i ostalog folklora“.⁴ Ekipe su upućene u oblasti Titovog Užica, Krive Feje, Vlasine, Kosova i Metohije, Kozare, istočne Bosne i u Crnu Goru. Sem toga, jedan broj ekipa je raspoređen po velikim gradilištima (duž trase izgradnje auto-puta „Bratstvo i jedinstvo“ i na različitim lokacijama Novog Beograda, koji je tada počinjao da se gradi). Na njima su tzv. omladinske radne brigade iz različitih krajeva Jugoslavije učestvovale u tada najvećim građevinskim poduhvatima posleratne izgradnje zemlje. Po proceni Rade Marković, nakon leta 1949. godine, zbirka je već raspolagala sa oko 15.000 pesama, a kasnije je nastavila da raste tokom 1950-ih, pošto je saradnicima Instituta data instrukcija da tokom svojih individualnih i grupnih terenskih istraživanja paralelno sprovode i sakupljanje folklorne građe. Tako, 1960. godine, Dušan Nedeljković pominje zbirku od oko 20.000 pesama.⁵

S obzirom na zadatak postavljen sakupljačima, ne čudi da najveći deo zbirke čine pesme koje tematizuju Drugi svetski rat, ulogu Komunističke partije i SKOJ-a tokom njega, partizane i njihovu borbu, mnogobrojna ratna stradanja, ali i posleratnu izgradnju zemlje, društveno-političke događaje i reforme, nove sociokulturne fenomene, kao i obračun sa klasnim i ideološkim protivnicima koji je usledio neposredno nakon Drugog svetskog rata. Pošto je sakupljanje pesama započeto u jeku previranja nastalih donošenjem Rezolucije Informbiroa o Komunističkoj partiji Jugoslavije, značajan broj pesama govori o toj temi. Mnogobrojne su pesme o radu, radnim akcijama, svakodnevici omladinaca, ali i različitim procesima ekonomsko-političke tranzicije kroz koju je Jugoslavija intenzivno prolazila sredinom 20-og veka. Takođe, veliki broj pesama tematizuje jedan sasvim novi tip žene, ponikao na značajno izmenjenim modelima društveno poželjnog u odnosu na do tada dominantne patrijarhalne nazore. Sem pomenutih, značajan je broj i šaljivih, ljubavnih, erotskih pesama, a u manjem broju su zabeležene i obredne kao i epske pesme starije tematike (o borbi s Turcima, kao i o Balkanskim ratovima i o Prvom svetskom ratu), kojih je nesrazmerno malo u odnosu na to koliko ih je zatečeno na terenu ‒ sakupljači ih često nisu beležili, iako su „konstatovali da ih u oblastima u kojima su vršili ispitivanja ima mnogo više nego što je zabeleženo“.⁶

Nema sumnje da je projekat sakupljanja folklorne građe koja čini najveći deo zbirke bio motivisan prvenstveno političkim interesima i ideološkim vizijama novoformirane komunističke vlasti FNRJ ‒ što se takođe vidi iz načina na koji su o ovim pesmama govorili njihovi sakupljači tokom i neposredno nakon realizacije samog projekta ‒ u njima oni vide pesme od „kulturnopolitičkog značaja za naše narode (...) sastavni deo kulturne revolucije koja se odvija kao posledica ekonomsko-političke revolucije kod nas (...) [i] podupire i populariše tu revoluciju“.⁷ Projektom je trebalo afirmisati i potkrepiti ideju da je „narodna pesma uvek (...) aktuelna i partijna, okrenuta svojim stvaralačkim oštricama rešavanju i savladavanju najaktuelnijih pitanja stvaralačke revolucionarne borbe“.⁸ Danas, s vremenske distance od sedam decenija, otvorene su mogućnosti za sasvim novo sagledavanje ove folklorne građe, čiji značaj ne počiva toliko u književnoj vrednosti pesama, koliko u tome što se radi o dragocenom dokumentu jednog burnog i dinamičnog vremena.

REČ PRIREĐIVAČA

Folklorni korpus koji je za sada unet u Digitalnu bazu Folklorne zbirke EI SANU čini segment od 3619 tekstova, od kojih, sem četiri zagonetke i jedne pitalice, ostatak čine pesme koje su tematski, žanrovski i jezički raznorodne.

U jezičkom smislu, najveći broj zabeleženih pesama ispevan je na jeziku koji ovde nazivamo srpskohrvatskim iz više razloga. Prvo, u vreme kada je ova folklorna građa sakupljena, jezik na kojem je ispevana zvanično je nosio takav naziv (srpskohrvatski / hrvatskosrpski jezik) i bio je jedan od službenih jezika u SFRJ, pored slovenačkog i makedonskog. Ipak, navedeni razlog je od manjeg značaja. Znatniji razlog za prihvatanje ovakvog rešenja leži u problemu da se u sadašnjem trenutku jezički klasifikuju pojedinačni tekstovi ispevani na različitim jezicima nominalno izniklim iz korpusa srpskohrvatskog jezika, te činjenici da se radi o tekstovima zabeleženim od kazivača čija imena i geografsko poreklo otkrivaju pripadnost svim „narodima i narodnostima" koji su u FNRJ i SFRJ govorili tadašnjim srpskohrvatskim / hrvatskosrpskim jezikom, kao i čestim nepoklapanjem između njihove etničke pripadnosti i sadašnjih državnih granica, te sa njima povezanim jezičkim razgraničenjima naknadno indukovanim političkim faktorima. Sem ovog razloga, sa stanovišta folklorističkih istraživanja usmenog prenošenja folklornih tekstova, posebno je interesantan fenomen svojevrsne jezičke hibridnosti uočljive kod tekstova zabeleženih duž gradilišta izgradnje auto-puta „Bratstvo i jedinstvo", na kojem su omladinci iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije zajednički radili, živeli, družili se, pevali, slušali jedni druge, učili nove pesme jedni od drugih i, u procesu kasnijeg izvođenja, unosili deo svog jezičkog / govornog bagaža u prethodno naučene tekstove. Sem toga, veliki broj pesama je zabeležen od kolonista, kao i od osoba koje su usled životnih okolnosti bile izmeštene iz krajeva odakle su bile rodom, što je potencijalno ostavljalo trag na jezik kojim su govorili. Ovakve tekstove je nemoguće udenuti u bilo kakve ekstralingvistički nametnute kalupe uprkos želji da se bude politički korektan.

S druge strane, neka vrsta jezičke klasifikacija bila je neophodna radi lakših pretraga tekstova na makedonskom, bugarskom, albanskom i slovenačkom jeziku. Za sada još uvek nismo stigli do obrade tekstova na albanskom (kojih ima) i slovenačkom (za koje postoji velika verovatnoća da ćemo na njih naići), ali s vizijom nastavka rada na daljem unosu tekstova u Bazu, u njoj već postoje opcije pretrage tekstova na svim pomenutim jezicima. Ipak, svesni smo da je ovakva klasifikacija daleko od precizne, pošto postoji izvesan broj pesama na graničnim jezičkim i govornim varijantama.

Sem pesama koje su jezički klasifikovane među tekstove na srpskohrvatskom, u Bazu su za sada unete pesme na makedonskom i bugarskom jeziku. Sakupljači su ih verovatno beležili onako kako su ih čuli i to srpskom ćirilicom. Makedonske pesme su spevane pre nego što je makedonski jezik standardizovan, a odlikuju ih i izražene dijalekatske osobenosti. U Bazu su unete tako što su transliterovane makedonskom ćirilicom, uz minimalne druge izmene. Za ovo rešenje smo se odlučili da bi bile dokumentovane izmene koje spontano nastaju na tekstu u procesu usmenog prenošenja makedonskog folklornog teksta srpskogovornoj publici. Sem makedonskih, među pesmama su se našle i dve na bugarskom jeziku (br. 77, 2380). Interesantno je da je Mihailo Popović zapisao pesmu br. 77 srpskom ćirilicom kao „staru bugarsku pesmu koju su pevali partizani u Makedoniji“, iako se u stvari radi o pesmi čuvenog bugarskog pesnika Ivana Vazova, posvećenoj Ivanu Botevu i njegovoj četi u Aprilskom ustanku protiv Turaka 1876. godine, s tim što je izvorni tekst pesme donekle izmenjen i znatno skraćen (od originalne 22 strofe, varijanta makedonskih partizana koju je zapisao Popović ima ih samo 4). Iako se ne radi o narodnoj pesmi, u Bazu je unesena kao interesantan primer naknadne folklorizacije.

Sem jezičkih izazova i onih koji su se ticali sistematizacije same arhivske građe (složene usled njenog obima i nesređenog stanja u kojem se nalazila), ispostavilo se da je najzahtevniji segment rada, kojem je projektni tim morao da posveti najviše vremena, minuciozno iščitavanje rukopisnih zapisa i njihovo upoređivanje sa verzijama istih tekstova nastalih tokom prve redakcije obavljene sredinom dvadesetog veka, neposredno nakon povratka sa terenskih ekspedicija na kojima je folklorna građa sakupljana. Naime, građu su sakupljači zapisivali ručno u beležnicama, a po povratku u Beograd vršeni su raščitavanje i prva redakcija rukopisa, nakon čega su folklorni tekstovi mašinski prekucavani na listove A4 i A5 formata. Za sada još uvek ne raspolažemo informacijama o tome kome je bio poveren zadatak da vrši ovu prvobitnu redakciju tekstova, da li se radilo o jednoj ili o više osoba, da li je redakcija ‒ ukoliko je bilo više redaktora ‒ bila organizovana hijerarhijski u vidu više sukcesivnih redakcija, ili je posao tek nasumice bio podeljen između više osoba koje su simultano radile da bi proces rada bio ubrzan. Nadamo se da će uvid u arhiviranu dokumentaciju o organizaciji rada u Etnografskom institutu SANU iz perioda pedesetih godina prošlog veka omogućiti bolje sagledavanje procesa rada koji je rezultirao prvom redakcijom folklorne građe koju ovde predstavljamo po prvi put u njenom izvornom obliku. Naime, iako su pojedine pesme iz ove zbirke bile objavljivne u naučnim publikacijama u okviru pojedinačnih radova, treba imati u vidu da se radilo isključivo o verzijama oblikovanim tokom prve redakcije, a ne o originalnim tekstovima iz terenskih zapisa. Želja priređivača je da ‒ u za sada dostupnim okvirima ‒ korisnicima Baze bude omogućen što kompletniji i što detaljniji pristup ne samo folklornim tekstovima unesenim u Bazu, već i svim propratnim sadržajima koji su pohranjeni u arhivskoj građi Folklorne zbirke EI SANU, a koji se prvenstveno tiču intervencija vršenih na tekstovima nakon obavljenih terenskih prikupljanja same građe.

Tokom obavljanja zadatka upoređivanja originalnih zapisa i verzija iz prve redakcije uočena su mnogobrojna odstupanja nastala iz različitih razloga. U velikom broju slučajeva radilo se o pogrešno raščitanim rukopisnim zapisima, kao i mogućim nehotičnim greškama u radu (omaškama u kucanju, nehotično izostavljenim stihovima i sl.). Ipak, uočene su i sasvim svesne intervencije vršene na originalnim tekstovima, od kojih veliki broj potpada pod svojevrsno stilsko i jezičko „doterivanje“, dok su kod nemalog broja motivi za izmenu izvornih verzija bili ideološke prirode, ili su se ticali javnog morala. U ovom poslednjem slučaju, u prvoj redakciji je dolazilo do izmene pojedinačnih reči, izostavljanja pojedinih stihova, a nekada i čitavih strofa ili dužih segmenata teksta. Izvesan broj pesama je ostao nenumerisan, neinventarisan i neprekucan. Iako je još rano za donošenje konačnih sudova, utisak je da ovi tekstovi nisu slučajno „preskakani“, već da su odbacivani kraći fragmenti nedovršenih pesama, pesme koje su se redaktoru/redaktorima činile manje vrednima, kao i tekstovi koji su mogli biti problematični sa stanovišta javnog morala i tada prihvatljivih političko-ideoloških narativa. Uočavanje postojanja svojevrsne rane selekcije tekstova (u nekim slučajevima potencijalno i cenzure), kao i nepoklapanja između originalnih verzija i onih iz prve redakcije uverilo nas je da je važno detaljno opisati odstupanja među njima, koja sama po sebi mogu činiti materijal za dalja istraživanja. Svi podaci koji se tiču uočenih nepoklapanja između originalnih terenskih zapisa i verzija prve redakcije uneti su u Bazu u vidu napomena priređivača.

Osnovni princip navođenja teksta bio je da se u najvećoj mogućoj meri zadrži originalna, izvorna varijanta u obliku u kojem se nalazi u terenskom zapisu. To nije uvek bilo moguće postići usled teškoće raščitavanja često veoma nečitkih rukopisnih segmenata. U slučajevima kada je neki deo teksta ostao neraščitan, to je beleženo uglastom zagradom unutar koje se nalaze tri tačke: [...]. Na isti način je obeležavano mesto na kome je izostao neki stih, kako onda kada je sam sakupljač to naznačio u svom rukopisu, tako i onda kada je na osnovu strukturalno-metričkih pokazatelja jasno da je pri zapisivanju neki stih ostao nezabeležen. Ista vrsta zagrade, ali s tekstom unesenim u nju, korišćena je ukoliko je priređivač uneo slovo, slog, reč ili deo teksta koji se ne nalazi ni u rukopisnom zapisu ni u verziji prve redakcije. Za takvim rešenjem se posezalo u dva slučaja: 1) onda kada je to bilo potrebno radi rekonstrukcije onog oblika reči koji je neophodan za uspostavljanje nesmetanog značenjskog prepoznavanja, ili uspostavljanja osnovne sintaksičke kohezije; 2) u slučajevima kada je sakupljač zbog ekonimičnosti pri brzom zapisivanju nedosledno beležio ponavljanja unutar pojedinih stihova, a iz ostatka pesme je jasno da su ona morala postojati da bi se ostvarila kolika-tolika metrička doslednost ‒ tada je u uglastim zagradama unesen tekst koji treba shvatiti kao predlog moguće rekonstrukcije originalnog stiha.

Onda kada je u prvoj redakciji u originalni tekst dodata reč radi postizanja sintaksičke kohezije, jasnoće značenja, ili metričkog sklada, ona se nalazi u običnim zagradama, kao recimo u stihu Spustite (me) u zemljicu laku, gde je „me“ ubačeno u stih tokom prve redakcije. U običnim zagradama se nalaze i stihovi koji postoje u izvornom zapisu, ali su naknadno precrtani u rukopisu i nema ih u prvoj redakciji. Pošto nije moguće utvrditi ko i kada je precrtao takve stihove, primenjeno je rešenje koje ih pomoću običnih zagrada već na prvi pogled izdvaja u odnosu na ostatak teksta. U napomenama priređivača se tada nalaze dodatna pojašnjenja. Svako drugo odstupanje između originalnog rukopisnog zapisa i verzije iz prve redakcije takođe je opisano u napomenama priređivača.

Radi čuvanja autentičnosti izraza, nisu vršene korekcije reči u velikom broju slučajeva u kojima je bilo odstupanja od standardnog jezika, recimo „kompiri“ umesto „krompiri“, „bonbone“ umesto „bombone“, iako je pravopis primenjivan tamo gde to nije remetilo autentičnost govora ‒ recimo, „razvijo“ je menjano u „razvio“, „otsekao“ u „odsekao“.

Postoje slučajevi u kojima je bilo neophodno rizikovati i uneti reč ili metapodatak za koji nismo sigurni da li je dobro raščitan, a oko koga je bilo kolebanja između terenskog zapisa, inventarne knjige i prve redakcije. Srećom, takvih slučajeva je bilo zaista malo. Kuriozitet je stih na morlačkom jeziku udenutom u pesmu br. 1099, koju su ispevali partizani s Mosora. Njega smo morali uneti onako kako se raščitava, iako nismo mogli imati nikakav reper u vezi s tim da li ga je sakupljač dobro čuo, te da li je stih zaista tako glasio.

Tim istraživača koji je radio na izradi ove digitalne baze uložio je veliki trud, rad i vreme u nju, ali svesni smo da u njoj neminovno ima stvari koje je moguće poboljšati da bi se došlo do potpunijih i tačnijih podataka. Ukoliko mislite da raspolažete informacijama kojima možete u tome da nam pomognete, pišite nam na: djordjina.trubarac@ei.sanu.ac.rs

Đorđina Trubarac Matić

Projekti koji su omogućili rad na Bazi:

maj ‒ decembar 2022: Izrada Digitalne baze narodnih pesama EI SANU, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Etnografski institut SANU.

jun ‒ decembar 2023: Izrada Digitalne baze Folklorne zbirke EI SANU, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Etnografski institut SANU.

jun ‒ decembar 2024: Izrada Digitalne baze Folklorne zbirke EI SANU, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Etnografski institut SANU.

oktobar ‒ decembar 2025: Izrada Digitalne baze Folklorne zbirke EI SANU, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Etnografski institut SANU.

Kako citirati Bazu?

U slučaju da se u naučnim radovima budete služili ovom Bazom podataka, molimo Vas da to naznačite i to na sledeći način (sem ako propozicije same publikacije ne nalažu drugačije):

U spisku izvora:

ФЗЕИ ‒ Трубарац Матић, Ђорђина (ур.). Дигитална база фолклорне збирке Етнографског института САНУ. Београд: Етнографски институт САНУ. 2022‒ .
Web: https://folklornazbirka.ei.sanu.ac.rs/lppesme/index.php (Приступ: датум)

ili:

FZEI ‒ Trubarac Matić, Đorđina (ur.). Digitalna baza folklorne zbirke Etnografskog instituta SANU. Beograd: Etnografski institut SANU. 2022‒ .
Web: https://folklornazbirka.ei.sanu.ac.rs/lppesme/index.php (Pristup: datum)

ili:

IEFDD ‒ Trubarac Matić, Đorđina (Ed.). Institute of Ethnography SASA Folklore Digital Database. Edited by. Belgrade: Institute of Ethnography SASA. 2022‒ .
Web: https://folklornazbirka.ei.sanu.ac.rs/lppesme/index.php (Access: date)

Unutar teksta:

Ćirilica:

ФЗЕИ, број песме

Пример за песму бр. 2: ФЗЕИ, 2

Latinica:

FZEI, broj pesme

Primer za pesmu br. 2: FZEI, 2

Engleski:

IEFDD, the number of the text

Example for the song n° 2: IEFDD, 2